Milunka Savic spomen obelezje u Indjiji

0
28
Milunka Savic Spomen Obelezje Indjija Vidovdan

Milunka Savic, Indjija 28.jun.2018.

Milunka Savic koju su prozvali srpska Jovanka Orleanka dobila je spomen obelezje i trg u Indjiji. Milunka Savic je rodjena na Vidovdan 28. Juna 1890 godine u Koprivici. Iz tog razloga svecano obelezje u njenu cast je odrzano bas na ovaj dan u Indjiji.

Milun Savic dobrovoljac Drinske divizije

Malo ko zna je to da je ova srpska heroine odsekla svoje devojacke pletenice i prijavila se u Drinsku diviziju kao Milun, davne 1912 godine kada je poceo prvi svetski rat. U muskim caksirama i cokulama, sa sajkacom na glavi Milunka je godinu dana uspevala da prikrije svoj identitet, kada je i dobila prvu medalju za hrabrost. No, njeno musko vojevanje je potrajalo do ranjavanja u Bregalnickoj bici 1913 godine nakon cega je otkriven njen identitet.

Mnogo puta ranjivana ova neustrasiva zena do poslednjeg dana svog zivota nije prestajala da se bori. Svi ti silni oziljci, sto na telu sto na dusi nisu pokolebali ovu zenu, ni u jednom trenutku.

Milunka Savic i GVOZDENI PUK

Kada je Austrougarska napala Srbiju 1914, kao kaplar Srpske vojske Milunka se prijavila kao zena dobrovoljac, na cega je dobila odgovor od Vojvode “nema zena sta da radi u vojsci, javi se u bolnicarke”. Odlucna, nije odustajala dok nije dobila raspored. Nakon cega su je poslali u “gvozdenjake”, kako su zvali najhrabriji “gvozdeni” puk.

Kao jedna od najboljih bombasa nikada nije naucila da baca bombe. Kao mala igrala se sa decom gadjanja. Manjim kamenjem su gadjali veci na velikim daljinama, u cemu je bila najbolja. Na taj nacin je i bacala bombe, bas kao i kamenom pravo u cilj.

Kako je izjavila Albanija je bila najtezi deo njenog zivota. Tokom povlacenja Srpske vojske kada su masovno umirali od gladi i iscprljenosti, gde je tesko ranjena uspela da prezivi.

 

Odlikovanja i medalje

Odlikovanja i medalje koje je krvlju i snagom izborila, su samo fragmenti njenih pravih ljudskih podviga koje je za zivota izvojevala. Ratovi i stradalnistvo Srpske nam zemlje. Oduvek jednako trusne i na udaru, vetrometini i razmedji. Milunkin su samo jedan od frontova na kojima su pravila prezivljavanja jednostavna. U njima je zato bila neprikosnovena svojom spremnoscu i dovitljivoscu. Posle ratova, ostaju oziljci koje od svih mi sami najbrze zaboravljamo osim onih koji ih nose na telu utisnute, uopste ne tako istaknuto naocigled svih.

Milunka Savic najodlikovaniji vojnik

Milunka Savic zavrsila je prvi svetski rat kao najodlikovanija zena na svetu.

Zlatna Karadjordjeva zvezda sa macevima. Zlatna medalja za hrabrost Milos Obilic. Spomenica rata za oslobadjanje i ujedinjenje. Albanska spomenica. Legija casti 4. stepena – oficir. Legija casti 5. stepena – vitez. Francuski ratni krst sa palminim granama. Jubilarna spomenica Solunskog fronta.

Zlatnom Karadjordjevom zvezdom sa macevima su odlikovane samo dve zene, Milunka Savic i Engleskinja Flora Sends koja je u Srbiji bila bolnicarka nakon cega se dobrovoljno prijavila da se bori uz Srpske vojnike.

Milunka Savic cistacica nadnickarka

Posleratni zivot sa prvim zaposlenjem u Bosni i Hercegovini kao kuvarica, bolnicarka nakon cega je postala i pocasni direktor zatvora u Mostaru. Upoznavsi Veljka Gligorovica sa kojim se vencala i dobila cerku, a uz to i usvojila jos tri. Ubrzo nakon raspada braka sa Veljkom, sa cetiri cerke vraca se u Srbiju u malo mesto pod imenom Stepanovicevo. Imanje koje je dobila od drzave za zasluge u ratu.

Borila se kroz zivot, nikada nije mirovala, ubrzo se preselila u Beograd kako bi cerkama pruzila bolji zivot. Uz tesku muku nakon duze potrage za poslom najodlikovanija zena prvog svetskog rata dobila je posao cistacice, nadnicarke.

Nije se zalila, radila je svoj posao predano i posteno iako su je kontrolisali i ocenjivali najmanjim mogucim ocenama, kao radnika, nije odustajala. Cistila je cak i mnoge Beogradske kafane, na sve nacine se trudila da prehrani porodicu.

Milunka Savic heroj i nakon rata

Zena koja je celu mladost provela po bojistima i rovovima boreci se neustrasivo, sa malim prihodima jedva je sastavljala kraj sa krajem. Mnoga deca u komsiluku su volela da slusaju njene price o ratu, koja im se cinila kao bajka. Do poslednjeg dana nije odustajala, radila je cak i kada je penzionisana. Volela je da uzgaja cvece u svojoj basti a posebno krinove i georgine.

Svima je rado pomagala, za nju nije postojala prepreka niti tezak posao. Od zidanja komsijske kuce do odgajanja i obrazovanja preko cak tridesetoro dece. Zena od junastva i cojstva. Svakome je pomogla i delila i to malo sirotinje sto ima.

U poseti Francuskoj, Milunka je dozivela slavu, nesto sto nije imala u svojoj rodjenoj zemlji, voljenoj Srbiji. Francuska, zemlja koja je cenila njene ratne zasluge na nacin koji nije imala tamo gde je najvise trebala.

Milunka Savic uvek protiv nepravde

Cak i drugom svetskom ratu morala je na neki nacin da ucestvuje. Pomagala je ranjenicima, sakrivala ih, lecila i hranila.

Stroga i pravedna, uvek spremna da se sukobi. Nije podnosila nepravdu a mnogi muskarci su je se bojali. U selu je bila strah i trepet. Svaka svadja je prestajala kada se ona pojavi.

Ova najhrabrija zena Srbije je umrla 05. Oktobra 1973 godine nakon tri mozdanih udara. Na kraju nije sahranjena ni dostojanstveno u aleji velikana. Zaboravljena heroina ne postoji u Srpskim muzejima a tek se odnedavno pocela pominjati u istorijskim udzbenicima.

Milunka Savic trg u Indjiji

Prvi spomenik je podignut devedesetih godina na obroncima Kopaonika u rodnoj Josanickoj Banji. Iako je svega par ulica u Srbiji dobilo njeno ime, o najodlikovanijoj zeni prvog svetskog rata malo ko zna. U muzeju rata Francuskog grada Mo, ova Srpska heroina zauzima znacajno mesto.

5. Oktobra 2013 godine na obelezavanju 40 godina od smrti Milunke Savic, nakon pet dana od tada, na inicijativu tadasnjeg predsednika Tomislava Nikolica ova heroina je dobila pocasno mesto u Aleji velikana gde su preneti njeni posmrtni ostaci.

Dok je 28. Juna ova najodlikovanija Srpska heroina dobila pocasno spomen obelezje i trg u Indjiji, na inicijativu predsednika Opstine Indjija Vladimira Gaka. Gradjani Indjije dobili su veliku cast da se na neki nacin oduze ovoj hrabroj zeni koja je branila nasu zemlju, nase pretke, zahvaljujuci njoj i mi danas postojimo.

 

[divide]

 

Pisite, komentarisite i podelite sa svojim prijateljima na drustvene mraze.

IndjijaCafe Facebook

IndjijaCafe Twitter

IndjijaCafe Instagram

IndjijaCafe Youtube

Carobnjak iz Oza predstava KC Indjija

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime