Kulturno “zdrava” Indjija

svirke

Kako vreme prolazi, sve više sam ogorčen na ovdašnju kulturnu scenu i stvari koje se dešavaju na (ili U) istoj. Ogorčen, ali nikada do sada nisam bio u prilici da to (relativno) javno kažem…

Jako dugo me muči i nervira jedna stvar, koja mi nikako nije jasna, kako to da mesto, opština, grad (kako već) koji gaji tako velike EVROPSKE TEDENCIJE (Inđija), nema gotovo nikakvu kulturnu scenu (sada će se ,,pametni” umovi uključiti i reći:,,Šta lupa ovaj?”) ili je ima, ali tamo negde, iza nekih vrata, skrivenu u nekoj garaži?

Naime, naša predivna Indjija se svodi na svega par manifestacija kojima navodno ,,porkiva”  taj segment, svega par dana u godini od 365 ili 366. Postoje ljudi koji se zalažu i trude, oni znaju ko su. Na tome svaka čast, ali…

Da ne širim preterano priču, svešću sve na muzičku scenu i šanse koje su date našim bendovima (povucite paralele sa svim ostalim sferama umetnosti).

Pre svega, u Inđiji ne postoji mesto gde mladi bendovi (AUTORSKI), pa čak ni oni stariji, ne mogu da sviraju. (Da ne grešim dušu, povremeno se pojavi neki bend sa strane, relativno afirmisan i već opako izlizan koji dobije šansu da svira u KC-u ili Extrimu, ali se uglavnom žanrovski ne odlazi dalje od pop rock-a)

Svirao sam svuda po Vojvodini i pričao sa još dosta kolega muzičara koji su prošli dosta više od mene… I, sta sam zaključio? Lakše je organizovati svirku u Ruskom Krsturu, nego u rodjenom gradu.

Svako drugo SELO u ovoj pokrajini ima bar neki posleratni dom, podrum – šta već, u kojima se održava živim ovo malo izmrcvarene umetnosti što je ostalo.

Ja se pitam, zašto tako nešto ne postoji i kod nas, i zašto ne možemo da vidimo dalje od svog nosa i ugostimo, za promenu, neki AUTORSKI bend, koji jako vredno radi. Ili da damo šansu i našim mlađim bendovima, različitih žanrova muzike… (Ako bend ne svira ,,Krivo je more” osudjen je na propast, naravno.) A, onda shvatim da nema GDE. Ne kritikujem privatne klubove, svako vodi svoju politiku i posao. Ali, kako to da i daleko manja mesta od Inđije imaju neke prostore predviđene za te stvari, koji su usko povezani sa opštinom, a Inđija nema? (opet, sam sebi upadam u reč – reći će mnogi:,, Pa,postoji KC caffe!”, ali i u samom nazivu istog jasno je navedeno CAFFE, lično mislim da to nikako nije predviđeno da bude mesto za ovo o čemu ja pričam)

Prošle godine, baš u ovo doba godine, moj bend ,,Alitor” je izbacio Demo/EP ,,Embittered”. Nismo dobili šansu da taj EP ispromovišemo nekom svirkom u našem gradu. Posle jako dugo vremena, mislim da smo našim snimkom i radom uspeli malo da vratimo taj autorski duh u naš grad, sve više ljudi se zalaze za pravljenje svoje muzike. Ponovo se klinci skupljaju u podrumima i trude se da sviraju ono što vole, a ne ono što će lakše ,,proći”.

Trenutno snimamo naš prvi album, u pregovorima smo sa jednom izdavačkom kućom iz Nemačke, ako sve bude kako treba album će se naći u prodaji od Februara 2014. godine. To će biti prvi put, posle jako, jako, jako dugo godina da jedan bend iz Inđije izda album. A, definitivno prvi inđijski bend ikada iz heavy metal branše.

I jako ću se osećati loše, ako ne uspem da to zadovoljstvo podelim sa ovdašnjom publikom i ljudima. Želim da podstaknem sve te klince u podrumima, da ne odustaju. Voleo bih da mogu da računaju da će imati šansu da nastupaju pred svojim prijateljima i podele SVOJU AUTORSKU MUZIKU, na koju većina ljudi zaboravlja (prava draž muziciranja kao da se gubi – niko ne želi više da svira SVOJE). Da održimo taj duh, koji osećam da se vratio, ŽIVIM.

Mislim da ne želim previše, kao ni većina naših sugrađana koji dele moje mišljenje. Voleo bih da, dok sam u svom gradu, vikendom bar, odem do nekog pravog Doma Omladine, podruma (ili čega već – do mesta gde svako ima jednake šanse za nastup bez obzira na žanr koji svira – izuzimaju se turbo folk i slični podžanrovi) i poslušam dobar punk, pop ili metal bend. Bend koji svira svoju muziku i uživa u njoj.

Da bi kulturno bili zdravi, moramo dati šansu mladim piscima, slikarima, ljudima koji se bave filmom, muzikom ili nekim drugim vidom umetnosti da pokažu šta znaju. Došli smo do situacije da su naši ljudi svuda cenjeniji i poštovaniji nego u rođenoj ,,kući”.

Ne tražim mnogo, shvatam da je teško,ali… Šta Vi mislite?

Povezane vesti

NAPIŠITE KOMENTAR

Molim vas napišite svoj komentar
Unesite svoje ime

Pratite nas

3,026FanovaLajkuj
644PratilacaZaprati
50PratilacaZaprati

Poslednje vesti